U svezi ‘Svetaca’

2802.  Oni koji se nazivaju svecima, koje (drugi ljudi) štuju i obožavaju, bilo drevni bilo moderni, ne mogu nikome ni najmanje pomoći u drugome životu. Bilo mi je dozvoljeno, učestalo, govoriti sa nekima od onih koji se (na zemlji) smatraju svetima i koje ljudi obožavaju kao svece, ali ovo mogu tvrditi, i to na osnovu njihovih vlastitih izjava i na osnovu mog stvarnog iskustva, da su oni sve samo ne sveci, i da ne mogu ni najmanje pomoći čak ni sebi, a kamoli nekome drugome, i to niti molitvom niti posredništvom (ili ‘tako da se zauzimaju za nekog’). Jer u drugom životu, molitve za nekog drugog, čak ni posredne molitve za sebe, nisu uslišene/odgovorene. U stvari, nitko nema nikakve dobrobiti/koristi od toga što misli da netko može biti voljen (od strane Gospodina) zbog nekog drugog (ili ‘zato što je netko drugi posredovao’), ili zbog svetaca – prije se obrnuto/suprotno tome događa (ili ‘prije je slučaj obrnut’). To mogu (sa sigurnošću) tvrditi, (naime) oni (tzv. ‘sveci’) nikome ne pomažu, čak ni sebi, što su mi rekli na glas (in a loud voice), prilazeći mi da bi mi to rekli.